„Diži se, ajd spremaj se, zakasnićemo!“ Ne, ne za školu već za – pljačku. Dok sam se lijeno oblačio osjećao sam onu nervozu koja me hvata prije pisanja kontrolnog iz diferencijalnih jednadžbi. O...
Uzalud pokušavaš da se vratiš kroz vreme, prizivajući petnaestogodišnjaka koji pored tebe sedi za drvenim šankom i loče prvo pivo. Bezveze je da pokušavaš ono:...
„Da li si psihopata ako samo misliš psihopatološke misli, a ne radiš ništa psihopatski?” Đavo me je ovo pitao dok je ležerno ispijao konjak. Bili smo na slavi kod Doktora M. Đavo i ja. Na slavi. „Ne nameće li se odgovor na to sam od sebe?”, odgovorio sam, ulažući nezanemarljiv napor da se đavolasto...
(ili: kako sam propao zbog dede neMirka) Kriza je velika. Ne zna se da li je gore u gradu ili na selu. Moji rođaci behu mišljenja da je nama u gradu...
Ne znam šta je to sa svim košuljama koje imam: rukavi su uvek duži nego što je potrebno. Ili prave košulje sa rukavima za majmune, oni, video sam ja to u zoo vrtu, imaju duge ruke, ili duge prednje šape,...
Svetska zdravstvena organizacija je proglasila 2012. smeh za bolest nervnog sistema. U skladu sa preporukama, svetske vlade su ubrzano počele da donose zakone u cilju suzbijanja ove podmukle pandemije koja je već vekovima harala planetom. Mere su bile višestruke. Prvo je preporučeno prekrivanje usta rukom pri smejanju, kao što se čini u naletu kašlja ili kijavice, jer se zaraza lako mogla preneti. U međuvremenu, timovi naučnika započeli su potragu za adekvatnim lekom i vakcinom. Tek kada su prvi zakoni stupili na snagu, svet je postao svestan koliko je smeh česta i svakodnevna pojava. Poražavajući je broj nasmejanih, i to je izazvalo strah i paniku. Mere su...
Isprativši Hanu Lipštajn, posle prvog svog neuspelog ljubavnog popodneva, Rip Kirbi, razočaran i ne malo zaplašen odluči da malo sačeka, pa onda da izađe negde...
„Majku ti božju, pa ovo nije tak’ loše”, rekao je drug Stari dok je porcelanskim veštacima odvaljivao zadebljanje na kubanskoj cigari. Stajali smo sa suprotnih...